Dejvid Memet VARIJACIJE NA TEMU DIVLJIH PATKI
Romantična komedija o dva prijatelja koji su zeleli da polete
Režija: Jelena Bogavac
Koprodukcija Doma omladine Pančevo, 38. EX TEATAR FESTa, DMSa i Bitef teatra
Pokušajmo da zajedno i iskreno odgovorimo na temu:
Sve što leti to se jede.
Šta vama letenje znači? Zašto su Rusi najbolji letači? Plašite li se letenja?
Dok padate za koga se hvatate? Letite li pijani il trezni?
Sećate li se leta?
Sanjate li da letite? Sami il u društvu?
Sanjate li da ste ptica?
Zobate ti? Varirate?
Letite li muški, ženski, bočno ili okomito?
Lebdite li s prijateljem?
Varate li il lažete? Bilo koga ili najmilijeg?
Da li ste ikada katapultirali nešto? Ili starijeg rođaka? Zašto?
Patite li od „psihologije praćke“ ili „bumerang efekta“?
Osećate li se izdato? Gurnuto s litice? Posrnulo? Podrezanih krila?
Gledate li ka nebu? Molite se ili posmatrate? Mašete rukama ko krilima?
Plašite li se prirodne katastrofe?
Dal vas podilazi jeza na pomen ekologije? Jel to prijatno il uzbudljivo?
Da li ste učetvovali na aeromitingu? Ili u desantu? Ili u lovu?
Da li ste nekad ubili pticu? Ukokali, recimo patku il kokošku?
Je l bilo ukusno?
Sve što leti to se jede.
Da li biste pucali na padobranca?
prevod: Jovan Ćirilov
muzika i video: Igor Marković
scena i kostim: Vuk Dautović
scenski pokret: Vera Obradović
organizacija: Milica Mihailović
fotografije: Sonja Žugić
IGRAJU:
Miljan Prljeta i Jovan Ljubenović
Kao u mitu o pticama koje su ceo život provodile u letu. Kad bi trebalo da snesu jaje, ženke bi odletale visoko u nebo. Jaje bi padalo, u padu se raspuklo. Pre no što udari o zemlju, ptić je izletao. Poleteo. Bilo je i lenjih ženki. Kad bi trebalo da izlegnu jaje nisu dovoljno visoko odletale. Jaje bi pljusnulo o zemlju. I ptić bi stao na noge. Gegao bi i hodao. Ne bi se setio da poleti. U sebi bi osećao besnu žudnju.Ona bi ga izvijala i napinjala ka nebu. San o letenju. Ili sećanje na davni pad. Čovek. Letač hodač. Greh lenje ptice.
DEJVID MEMET (David Mamet) je američki pisac, scenarista, reditelj I producent. Rođen je u Čikagu, 1947. Pažnju javnosti privukao je komadom “Varijacije na temu divljih pataka”, 1972. godine. Pored ove drame, njegova najpoznatija dela su: “Čikaške perverzije”, “Glengeri Glen Ros”, “Romansa”, “Edmond” i druge… Bio je scenarista čuvenog filma “Poštar uvek zvoni dva put” a za svoje pisanje, primio je više značajnih nagrada. Poznat je po specifičnoj upotrebi govornog jezika, koja je učinila da se njegovi komadi izvode širom sveta.
KRITIKA PREDSTAVE
Milica Lapcevic
Radio STB
„Kao u mitu o pticama koje su ceo život provele u letu. Jele su leteći. Spavale su leteći. Parile se leteći. Kad bi trebalo da snesu jaje, ženke bi odletele visoko, visoko u nebo. Da bi kada snesu jaje, ono padalo. I u padu napuklo. I pre nego što udari o zemlju, ptić je izleteo. Srećno. Vinuo bi se, zamahnuo krilima. Poleteo.“ beleži reditelj Jelena Bogavac u razmišljanju povodom komada Dejvida Memeta „Varijacije na temu divljih pataka“.U produkciji Doma Kulture Pančevo , 38og Teatar Festa, ova predstava izvedena je i pred beogradskom publikom, na sceni Bitef Teatra.
Uprizorena sa duhovitošću i jednostavnošću, postavka Jelene Bogavac nije izgubila nit poetsko- filozofskog promišljanja od gledaoca na prvi pogled veoma udaljene teme kao što je sudbina i život divljih pataka.Tako se otiskujemo u laganom tempu na početku kroz najšire slojeve zajedničkih emocija: straha, druženja „u jatu i letu“, opažanja sveta, koje itekako povezuju čoveka i patku, da bi u nastavku, neprestano menjajući vizuru i ritam ,u čemu je posebno značajna muzika i video Igora Markovića, predstava izgradila sve složeniju sliku govoreći o održanju života, biološkim, , političkim, ekološkim, mističnim odredjenjima pataka, konačno o najtežim pitanjima pačijeg života kao objekta mete i lova, otvarajući prespektivu na čitavu neslavnu istoriju nasilja i progona, zbog koje nam je , kada se upoznamo sa temom, više ne može biti svejedno.
Vešto i posvećeno, u dobroj kondiciji , glumci Miljan Prljeta i Jovan Ljubenović, disciplinovano osvajaju prostor koje im je rediteljka naznačila .Smenjuju se monolozi i dueti, koji predstavljaju vitalne, izuzetne minijature unoseći raznovrsne uvide u sjajan Memetov tekst.
U rešenju kostima Vuka Dautovića dominira žuta, signalna, detinjasta i dečija, jasno naznačavajući svu nevinost ptičijeg sveta kao i glavne tokove sudbine pataka, koja tokom vekova i prečesto biva isprepletana sa sudbinom ljudske vrste,upozoravajući nas da se u detaljima kriju krupni odjeci pojava u prirodi i životu svih bića.
U svom hrabrom , malom romanu „Kako žive životinje“ nobelovac Džon Majkl Kuci iznosi kroz priču junakinje Elizabet Kostelo, tezu o neproporcionalnosti humanocentričnog sveta , koji se svim silama trudi da zapostavi uzajamnost odnosa svih bića u prirodi.Jače od ekološke, ova poruka potresa samu suštinu našeg morala koji je zasnovan na velikoj laži odbacivanja zajedničkog iskustva i sudbine sa životinjama, kroz licemerje klanica, industrije krzna i kože, čitav tretman, koji kada bi bio primenjen na čoveka, može biti uporedjen samo sa iskustvima koncentracionih logora u II svetskom ratu. A patke su, da se vratimo na predstavu, verovatno , u ovakvom svetu, samo jedna od vrsta koje trpe postkolonijalni tretman, odnosno,ukoliko ih nije moguće iskoristiti, valja ih barem trofejno, usmrtiti, bez dobrog razloga.U ime nepriznavanja zajdničkog porekla i sudbine,kao trenutak ispunjenja lovačkog impulsa, koji ne
služi preživljavanju, već sportu i zabavi.
Posle dinamične, spretno i atraktivno izvedene predstave, na izlazu, na nebu iznad skvera Mire Trailović , u igri utisaka i emocija nalik prividjenju, smenjuju se ubrzano godišnja doba i dani u kojima nebom preleću patke, dok se u sasvim oživljenoj savesti i fantaziji gledaoca , ukazuje putanja njihovih sunovrata kroz vazduh, posle nečujnog pucnja. Let precizan kao luk koji slavi život, a zatim puščani metak. I na sceni, kao i u prirodi, neobično je značajno uvideti proces. Taj let koji slavi život, može biti i deo gledočeve životne priče.
Iz istorije ljudske prirode možemo pretpostaviti kako bi izgledao spomenik lovcu. Ali, spomenik patki, njenom letu, koji takodje možemo spoznati i kao deo ljudske prirode, to mora biti nešto drugačije. Neobično i uzbudljivo kao i „Varijacije. “Dejvida Memeta u režiji Jelene Bogavac.
***
Link - Ovde možete pogledati galeriju fotografija iz predstave.
***
Tags: Bitef teatar, David Mamet, Dejvid Memet, Dom omladine Pančevo, EX TEATAR FEST, Igor Markovic, Jelena Bogavac, Jovan Ćirilov, Jovan Ljubenović, Miljan Prljeta, V. na temu divljih patki, Vera Obradović, Vuk Dautović